Ljudska prava su urođena prava svakog ljudskog bića, univerzalnog su karaktera i nezavisna su od volje države i njene jurisdikcije ili od drugih određujućih faktora kao što su etnicitet, državljanstvo, pol i sl. Zasnovana su na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije. Njima se utvrđuje pravni položaj pojedinaca prema organima vlasti i predstavljaju granicu koju vlast ne sme da prekorači ako je organizovana na demokratskim načelima.

Ljudska prava su moralnog porekla i potiču iz normativnog poretka koji je iznad države i ona ih mora poštovati iako možda na to nije izričito pristala. Ljudska prava pripadaju svima bez razlike, i zasnivaju se na svojstvima i vrednostima koja se priznaju svakom čoveku ili ženi, nezavisno od ličnih osobina ili ličnih zasluga. Pojedina ljudska prava mogu izuzetno biti ograničena ili ukinuta zbog određenog nedozvoljenog ponašanja pojedinaca (npr. lišenje slobode zbog krivične sankcije izrečene zbog ubistva).  Ustav Repuglike Srbije predviđa da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, a da se Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava mogu zakonom ograničiti samo ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe koje Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Ljudska prava se klasifikuju na više načina i prema različitim merilima. Ipak najčešća i najprihvaćenija klasifikacija je prema kriterijumu koji se odnosi na ostvarivanje ciljeva tih prava u društvu, odnosno na sfere aktivnosti pojedinaca u društvu. Tada ih delimo na: građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Građanska i politička prava se u prvom redu tiču odnosa pojedinca i države. Naglašavaju autonomiju čoveka u odnosu na državu,koja se u njegovo ponašanje i delovanje može uplitati samo do one mere koju iziskuje život u društvu, zajedno sa drugim ljudima. Tipična građanska prava su pravo na život, pravo na privatnu sferu i prava vezana za krivični postupak. Politička prava su prava participacije, tj. prava pojedinca da učestvuje u upravljanju državom i zajednicom, kao na primer, aktivno i pasivno biračko pravo, pravo na pristup javnoj službi i sl.

Ekonomska, socijalna i kulturna prava su usmerena na to da sve ljude dovedu u sličan, pravedan i ravnopravan društveni položaj, kako bi mogli stvarno da uživaju građanska i politička prava. Neobrazovan pojedinac ne može da koristi mnoga prava i zato mu treba zagarantovati kulturno pravo na obrazovanje. Osoba koji živi u bedinalazi se u podređenom položaju i zato joj treba osigurati ekonomska prava, kakva su pravo na rad, na jednaku naknadu za rad i na naknadu u slučaju nezaposlenosti. Socijalna prava su zasnovana na načelu solidarnosti. Treba da spreče da osoba usled nepovoljnih okolnosti izgubi osnovne preduslove za stvarno pripadanje zajednici, kakvo je, na primer, pravo na minimalni životni standard, koje obuhvata ishranu, odevanje i stanovanje.

Titulari ljudskih prava su sami građani, a obaveza države je da ljudska i manjinska prava i slobode, kao temeljne vrednosti demokratskog društva, ne krši već poštuje.