Uživanje, poštovanje i zaštita ljudskih i manjinskih prava zasniva se na principu ravnopravnosti, koji podrazumeva da su svi ljudi ravnopravni nezavisno od njihovih međusobnih razlika zasnovanih na ličnim svojstvima, kao što su na primer pol, rodni identitet itd.

Za razliku od pola, koji se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca koje su determinisane rođenjem, rod se odnosi na njihove društveno oblikovane uloge, položaje i statuse koje imaju u jednom društvu. Dugo se smatralo, a neki čak i danas smatraju, da razlike u društvenom položaju i ulogama koje muškaraci i žene imaju nameće njihov pol i da su one prirodne. Tako npr. neki smatraju da je podela poslova na muške i ženske prirodna jer žena rađa decu (biološka uloga), pa se očekuje da se o njima i stara (rodna uloga koja joj se pripisuje, iako taj posao uspešno može da obavlja i muškarac). Muškarac je dominantan jer je fizički jači, pa se podrazumeva da treba da bude glava porodice, da više zarađuje i donosi odluke i u porodici i u društvu. Devojčice se od malih nogu usmeravaju na igru lutkama, a dečaci na zabavljanje puškama,dok se u bukvaru ženski likovi najčeće prikazuju u funkciji majke, a muški u obavljanju različitih profesija. Ovim se već od najranijeg detinjstva, kako kroz porodicu, tako i kroz obrazovni sistem, deci šalju jasne poruke koje uloge kasnije u društvu pripadaju devojčicama, a koje dečacima. Jasno je, međutim, da nema ničeg prirodnog u ovakvoj podeli uloga i poslova i da ona nije rezultat biologije, već društvenih okolnosti patrijarhalnog društva, kakvo je i srpsko.

Rodne uloge se stvaraju, prenose i uče, i kao takve mogu se menjati tokom vremena i u različitim kulturama pod uticajem društvenih, političkih, ekonomskih, kulturnih, verskih i drugih okolnosti.Osnovne oblasti u kojima se javljaju očekivanja vezana za rodne uloge su odnosi moći, podela rada i seksualnost. Po pravilu, muškarci imaju više vrednovane, vidljivije i priznatije uloge u društvu, bolje su plaćeni, rade društveno značajnije poslove i zauzimaju odgovornija mesta u državi. S druge strane, rad žena je vezan za njihovu reproduktivnu ulogu, podršku i negovanje, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi. Pošto se u ovim oblastima delovanje žena smatra „prirodnim “, njihov rad nije dovoljno vidljiv i priznat.  To dovodi do neravnopravnosti žena i muškaraca koja se ispoljava na brojne načine, kao što su odsustvo punog učešća žena u politici i odlučivanju, rodna podela tržišta rada, rodni jaz u platama, neusklađenost privatnog i javnog života, nevidljiv doprinos žena nacionalnoj ekonomiji kroz neplaćenu ekonomiju nege, nasilje nad ženama. Dakle, diskriminacija postoji ako se ne postupa u skladu sa načelom jednakosti i ravnopravnosti polova, jer muškarci i žene imaju i treba da uživaju ista prava i slobode.  Zabranjeno je svako fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, omalovažavanje i ponižavajuće postupanje i sl. u skladu sa običajima koji su zasnovani na ideji podređenosti polova.

Prihvatanje rodne neravnopravnosti zapravo znači tolerisanje diskriminacije žena. Muškarci i žene, iako različitih bioloških karakteristika i rodnih identiteta, moraju imati jednake preduslove za ostvarivanje svojih ljudskih i manjinskih prava.Važno je imati u vidu da rodni identitet podrazumeva sopstveno rodno određenje, koje nužno ne zavisi od biološkog pola. Svako ima pravo da izrazi svoj rod kako sam odluči, što uključuje pravo da bude rodno neodređen, ili da iz jednog pređe u drugi rod.

Postojanje, razumevanje i poštovanje različitosti predstavanja bogatstvo i najvredniji resurs stabilnog, otvorenog, inkluzivnog i toleranog društva kakvo srpsko društvo teži da bude, i za čiju izgradnju i osnaživanje se svi moramo zajednički zalagati.